Јеремија 14
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Суша, глад и мач
14 Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:
2 »Јуда тугује, градови јој пропадају.
За земљом кукају
и вапај се диже из Јерусалима.
3 Племићи шаљу слуге по воду.
Ови иду до чатрња, али воду не налазе;
враћају се ненапуњених врчева.
Унезверени и очајни, покривају главу.
4 Земља је испуцала,
јер нема кише.
Ратари су постиђени
и покривају главу.
5 Чак и кошута у пољу
тек рођено лане оставља,
јер нема траве.
6 Дивљи магарци
на голим висовима стоје
и као шакали дахћу.
Очи им ослабише,
јер нема зеленила.
7 Иако наши греси сведоче против нас,
ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради.
Јер, наше отпадништво је велико,
против тебе згрешисмо.
8 Надо Израелова,
његов Спаситељу у време невоље,
зашто си као дошљак у земљи,
као путник што сврати само да преноћи?
9 Зашто си као човек који се нашао у чуду,
као ратник немоћан да спасе?
Међу нама си, ГОСПОДЕ,
и ми твоје Име носимо.
Не иди од нас!«
10 Овако каже ГОСПОД о овом народу:
»Они воле да лутају,
ноге не штеде.
Зато нису мили ГОСПОДУ.
Сетиће се сада њихове опакости
и казнити их за њихове грехе.«
11 Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа. 12 Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«
13 А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«
14 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума. 15 Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади. 16 А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.
17 »Овако им реци:
»‚Нека ми очи роне сузе
и дан и ноћ без престанка,
јер Девица-Кћи мога народа
тешку рану задоби, ударац жесток.
18 Одем ли у поље,
видим покошене мачем.
Одем ли у град,
видим глађу морене.
И пророк и свештеник
своје услуге нуде по земљи,
а немају знања.‘«
19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
Зар Сион презиреш?
Зашто нас удари тако
да нам нема исцељења?
Миру се надасмо,
али ништа добро не дође,
времену исцељења,
а оно само ужас.
20 ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост
и кривицу својих праотаца.
Заиста смо згрешили против тебе.
21 Имена свога ради,
не презри нас.
Не одузми част свом славном престолу.
Сети се свога савеза с нама
и не раскидај га.
22 Зар ништавни идоли народâ доносе кишу?
Зар небеса сама од себе шаљу кишу?
Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Зато се у тебе уздамо,
јер ти си Онај који све то чини.
Copyright © 2003 by Bible League International